Moj blog - Zdravlje

Fobija

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 16:30:47 +0000

Fobija predstavlja bezrazložan strah od nekih spoljnih situacija i sopstvenih unutrašnjih stanja. Osobe koje doživljavaju fobijski strah svesne su njegove nerealnosti i nelogičnosti, ali nisu u stanju da nadju odgovarajuća objašnjenja za njegov nastanak.

Jedan od čestih oblika fobije je strah od zatvorenih prostora, odnosno klaustrofobija. Može se ispoljavati u blagim oblicima, kao što je izbegavanje lifta ako su u pitanju male visine, ali i izbor lifta ako se treba popeti na više spratove. U težim slučajevima klaustrofobije ulazak u lift svaki put izaziva znojenje, drhtavicu, a u još težim paničnu reakciju ili nesvesticu. Dakle, o fobiji se govori onda kad strah stvara poremećaje u ponašanju i onemogućava obavljanje uobičajenih životnih funkcija.

Postoje dva osnovna prilaza u tumačenju fobija: bihejvioristički i psihoanalitički. Bihejvioristički objašnjava fobije procesima učenja, tj. uslovljavanja i leči ih bihejvioralnom terapijom, odnosno desenzitivizacijom, odnosno “odučavanjem” od pogrešno naučenog. Psihoanaliza smatra fobije oblikom neuroze i u terapiji nastoji da otkrije nesvesne mehanizme njenog razvoja.

U okviru psihoanalitičkih objašnjenja fobije, razvijeni su termini “fobički karakter” i “fobička odbrana”. Prvi termin se odnosi na ličnost koja brižljivo izbegava sve situacije koje potencijalno mogu stvoriti fobiju.

Npr. osoba koja se plaši otvorenog prostora (agorafobija), nastojaće da vodi takav život koji je štiti od izlaženja na otvoren prostor, dakle, život sa redukovanim izlascima i većinom vremena provedenog u sopstvenom stanu. Kao varijanta fobičkog karaktera javlja se i “kontrafobički karakter”, u okviru kojeg ličnost razvija obrasce ponašanja koji služe kao izazov fobijama: npr. ako se osoba plaši visine, ona baš bira visoke spratove, planinari, putuje često avionom, što joj daje kompenzaciona osećanja pobede nad strahom. “ Fobička odbrana” se odnosi na bilo koje postupke

kojima se izbegavaju fobičke situacije. Statistika kaže da se fobija nešto češće javlja kod žena, a i da najveći broj osoba razvija simptome izmedju 20-30 godine života.

U stručnoj literaturi se sreće preko stotinu naziva različitih fobija, koje odgovaraju različitim životnim situacijama. Najčešće su sledeće: agorafobija (strah od otvorenog prostora), aktrofobija (strah od visina i visokih mesta), aglofobija (strah od bola), astrafobija (strah od grmljavine i munja), glasofobija (strah od govora), zoofobija (strah od životinja), klaustrofobija (strah od zatvorenih i skučenih prostora), mizofobija (strah od prljavštine i zaraze), nekrofobija (strah od bolesti uopšte), pekatofobija (strah od greha), sitofobija (strah od jela, jedenja), tanatofobija (strah od smrti), tafofobija (strah da se ne bude živ sahranjen), toksofobija (strah od trovanja), fotofobija (strah od svetlosti), hemofobija (strah od krvi)… fobofobija (strah od straha).

VINO I ZVEZDE

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 16:07:54 +0000

Nekada su glumci i glumice primali platu prema sedmogodišnjem ugovoru. Može se reći da su, prema današnjim uslovima, bili siromašni kao crkveni miševi!Danas oni od prve veće zarade: otvaraju restorane, lansiraju modne marke, kupuju imanja…, rečju, postali su biznismeni.Postoji grupa slavnih koja je otišla dalje. Sve više se opredeljuju za proizvodnju sopstvenog vima. Šta ima zajedničko između Madone, koja je pomogla prijatelju vinogradaru u finansijskoj nevolji i Kristofu Lamberu, „Gorštaku“, sjajnom glumcu i još boljem biznismenu? VINO! Vino vezano za ime jedne zvezde mnogo se bolje prodaje!Slavni pevač Sting je proizvođač vina Chianti na svom imanju u Toskani. Vino se zove „Il Serrestori“.
Pevač Zucchero takođe proizvodi Kjanti vino na svom imanju u Toskani, samo se njegovo zove „El Spirito Divino“-„Božanski duh“!Bob Dilan-ko bi rekao da se muzička legenda bavi ovim zemaljskim stvarima?! Kažu da on i njegov ortak Antonio Terni, proizvode vino pod Bobovim imenom na imanju u blizini Ankone, „Le Terrazze“. Vino s Bobovim potpisom zove se „Planet Waves“.Porodica Frnisisa Forda Kopole poseduje u Ruterfordu u Kaliforniji imanje „Niebaum-Coppola“ još od 1975.godine. Njegova žena Eleonora i sin Roman takođe su aktivni u ovom poslu. Jedno od vina nosi ime njegove kćeri Sofije koja se takođe ogledala u tatinoj ulozi, kao režiser filma „Izgubljen u prevodu“.Majkl Lajn, producent filma „Gospodar prstenova“ kupio je vinograde u regionu Long Ajlenda u državi Njujork.Karol Buke, poznata francuska glumica i dugogodišnja pratilja glumca Žerara Depardjea, ima vinograde na ostrvu Pantelerija, pored Sicilije. Ime vina je „Moscato Passito di Pantelleria“, a pije se potpuno hladno.Žerar Depardje ne samo što odavno gaji lozu i proizvodi vino, već je on i najveći konzument sopstvenog vina! Na imanju Sveti Avgustin, Depardje gaji veliki broj vrsta vina, „Mojaistina“, „Poverenje“, „Bik“, „Odlučno“, „Svetlost Atlasa“…Žan Alezi, pilot Formule I osnovao je grupu Andretti Winery u dolini Napa u Kaliforniji.
Mihael Šumaher, takođe pilot Formule I poseduje vinograde na jugu Francuske, u blizini grada San Rafaela.

“O” mesožder “A” vegetarijanac

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 16:03:06 +0000

Na večito pitanje ima li hrana univerzalni karakter, ili je ono što je za jednog hrana za drugog otrov, dr. Peter d’Adamo odgovara: kaži mi svoju krvnu grupu i ja ću ti reći da li se hraniš ili truješ…

On je, naime, nastavio pionirski rad svoga oca na izučavanju važnosti krvne grupe sa stanovišta biohemije čitavog organizma, i svoju teoriju o pravilnoj ishrani postavio na naučnu osnovu: biohemijskim specifičnostima svake osobe, genetskim činiocima i činiocima okoline. Krvna grupa je ključ za otvaranje mnogih, prikrivenih, isceliteljskih snaga organizma, objašnjava dr. d’ Adamo u svom bestseleru »Jedi kako valja, u skladu sa tipom kome pripadaš«. Rezultate svoga rada je prikazao na godišnjem savetovanju Američkog društva lekara prirodne medicine (Ripling River, Oregon), a oni, najkraće, izgledaju ovako:

Krvna grupa »O«
lovac, mesojed, jak, samouveren, tip vođe

Jake strane: jak probavni sistem, jak imuni sistem, prirodna zaštita od infekcija, efikasan metabolizam

Slabosti: netolerancija prema novoj ishrani i novim uslovima okoline. Usled preterane aktivnosti imunog sistema može se dogoditi da napadne sam sebe

Rizici: smetnje u koagulaciji, zapaljenske bolesti, zapaljenje zglobova, smanjena funkcija štitaste žlezde, čirevi, alergije

Profil ishrane: visok nivo belančevina, potrošnja mesa. Meso, riba, povrće, voće. Ograničeno: žitarice, pasulj, leguminoze

Kura za mršavljenje: treba izbegavati: pšenične pahuljice, pasulj, sočivo, kupus, prokelj, karfiol, senf

Pomaže: morske alge, morska riba, so, džigerica, crvena mesa, kelj, spanać, brokoli

Dodaci ishrani: vitamini B i K, kalcijum, jod, slatki koren, morske alge

Telesne vežbe: intenzivna telesna aktivnost, kao aerobik, borilački sportovi, trčanje

Krvna grupa »A«
zemljoradnik, pravi vegetarijanac, promišljen, kooperativan, precizan
Jake strane: dobro se prilagođava promenjenoj ishrani i novim uslovima okoline. Lako metaboliše hranljive materije

Slabosti: osetljiv probavni sistem; ranjiv imuni sistem – otvoren prema infekcijama

Rizici: srčana oboljenja, rak, malokrvnost, bolesti jetre i žuči, šećerna bolest 1.tipa

Profil ishrane: vegetarijanac – povrće, tofu (sir od soje), morska riba, žitarice, pasulj,

leguminoze, voće

Kura za mršavljenje: izbegavati: meso, mlečne proizvode, lima pasulj, pšenicu

Pomaže: biljna ulja, jela od soje, povrće, ananas

Dodaci ishrani: vitamini B12, C i E, folna kiselina, gloginje, ehinaceja, kvarcetin, šareni čkalj

Telesne aktivnosti: mirne vežbe kao joga tai či

Krvna grupa »B«
nomad (uravnotežen, elastičan, kreativan)
Jake strane: jak imuni sistem, prilagodljivost novoj okolini i novom načinu ishrane, uravnotežen nervni sistem

Slabosti: prijemčivost za autonomna obolenja i retke virusne infekcije

Rizici: šećerana bolest 1. tipa, hronični zamor, autoimune bolesti (lupus, multipla skleroza…)

Profil ishrane: uravnotežena ishrana, svaštojed: meso (ne pileće), mlečni proizvodi, žitarice, pasulj, leguminoze, povrće, voće

Izbegavati: kukuruz, sočivo, lešnik, susamovo seme, heljdu, pšenicu

Pomaže: povrće, jaja, meso divljači, slatki koren, čaj

Dodaci ishrani: magnezijum, slatki koren, ginko, lecitin

Telesne aktivnosti: umerene telesne vežbe, na primer pešaćenje, biciklizam, tenis, plivanje

Krvna grupa »AB«
zagonetan (savremeno stapanje A i B tipa), redak, hraizmatičan, tajanstven
Jake strane: dobro se prilagođava savremenim uslovima. Veoma tolerantan imuni sistem.

Ujedinjuje prednosti grupa A i B

Slabosti: osetljiv probavni sistem. Preterano tolerantan imuni sistem može biti otvoren za infekcije. Negativno reaguje na okolnosti kako A tako i B tipa

Rizici: srčana oboljenja, rak, malokrvnost

Profil ishrane: mešovita ishrana – meso, morska riba, mlečni proizvodi, tofu (sir od soje), pasulj, leguminoze, žitarice, voće

Kura za mršavljenje: treba izbegavati crvena mesa, lima pasulj, semenke, kukuruz, heljdu

Pomaže: tofu (sir od soje), morska riba, mlečni proizvodi, povrće, morske alge, ananas

Dodaci ishrani: vitamin C, gloginje, odoljen, šareni čkalj

Telesne vežbe: mirne telesne vežbe kao joga, taj či, kombinovane sa umerenim aktivnostima (pešaćenje, biciklizam, tenis)

Stres

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 15:57:45 +0000

Svaki trenutak čovekovog života karakteriše više-manje uravnotežen odnos izmedju njega i sredine, odnos čija stabilnost počiva na izvesnoj stalnosti spoljašnje sredine i “unutrašnjeg prostora” pojedinca. Ma koliko uravnotežen, ovaj odnos nije statičan već dinamičan, ali se njegove promene odigravaju u okviru očekivanog.

Tokom života, čovek se često suočava sa situacijama koje remete ravnotežu, koja biva obično vrlo brzo opet uspostavljena. Takve situacije zovemo “problemi” (“Imam problema”, “Pritisli su me problemi”). Medjutim, stresna situacija tako snažno poremeti ravnotežu, da čovek niti može da je uspostavi bez angažovanja dopunskih saznajnih (kognitivnih) i emocionalnih potencijala ličnosti, niti je u stanju da to učini za ono vreme koje mu je potrebno za rešavanje problema. Stresne situacije imaju ovakav efekat zato sto se javljaju iznenada (neočekivano), a i zato što su promene spoljašnje situacije velike, pa i drastične.
Dakle, stres je reakcija na odredjen doživljaj, odnosno reakcija na iskustvo odredjene situacije. Termin je anglosaksonskog porekla i slučajno ima sličnosti sa našim terminom “potres” i njegovim opštim značenjem. Definisan je ‘30-ih godina ovog veka, kao činilac ili grupa činilaca, koji izbacuju neki sistem iz funkcionalnog stanja, pa izazivaju naknadni napor da se unutrašnja ravnoteža povrati.
U stresne situacije ubrajale bi se, recimo, elementarne nepogode, kao što su zemljotresi i poplave, eksplozije većih razmera, zatim životne situacije koje su veoma bolne, kao što su ozbiljne i teške bolesti, gubitak članova porodice, voljene osobe, itd.
Za osobe pod stresom karakteristično je da su ili u apatično- zakočenom, ili u panično-uznemirenom stanju, koje, ne često, prati i izmenjena svest i mišljenje. Osim toga, javljaju se i telesna reagovanja, kao što su: znojenje ruku, gušenje, lupanje srca, pritisak u grudima, vrtoglavica, bolovi u zdravim delovima tela. Stresno stanje obično traje od nekoliko sati do dan ili dva.
Stručnjaci kao “prvu pomoć” preporučuju, naravno, uklanjanje osobe iz stresne situacije. Osim toga, uvek treba imati na umu da ma šta se dogodilo, treba zauzeti “aktivan stav”, tj. ne prepuštati se situaciji. Dakle, preporučuje se druženje u malim grupama, razgovori, humor, dosetke, vicevi, aktivan hobi….
Leka ima!

Budni jutrom – duže mladi!

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 15:54:36 +0000

Stanovništvo gradova sa svojim poremećenim ritmovima života i spavanja, koje u pravilu prekasno polazi na spavanje, boluje od mnogih oboljenja koja nemaju stanovnici koji rano ustaju, najčešće onih na selu. U tom popisu na prvom su mestu nervna oboljenja i psihički poremećaji. Iza toga sledi sve ostalo, mnoštvo popratnih nevolja, nesreće na radu i nezgode u saobraćaju, a od bolesti čirevi, trajna razdraženost kao i standardne glavobolje za koje se troše stotine tona tableta. Mnogi od nas kući s posla dolaze u kasnim popodnevnim satima, pa tek uveče stignemo da obavimo zaostale kućne poslove ili da pogledamo neki film. To nam nameće tempo života i obveze. Ali, bar bismo tokom vikenda ili praznika morali da priuštimo sebi rani odlazak na počinak, kako bismo telu dali priliku da se odmori i revitalizuje. Treba znati da to ne znači i dugo izležavanje u krevetu do popodneva. Jutarnje dugo izležavanje ne odmara naš organizam, već naprotiv, umara ga. Jutarnji su sati analogni s mladošću ljudskog života, a ko te sate propušta taj propušta svoju mladost.

Položaj sever-jug je najzdraviji

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 15:53:57 +0000

Potrebno je podesiti mesto spavanja koje će biti bez smetnji. Buka, svetlo, vibracije – sve to smeta ili čak potpuno onemogućava spavanje. Dakle, mesto za spavanje mora biti zaštićeno od takvih štetnih uticaja.

Čovjek sa svojim aurama i magnetskim poljima nalazi se u velikom magnetskom polju zemlje. Stara učenja pokazuju da je spavanje ispravno i najbolje ako spavač okrene glavu u smeru severa, a noge na jug. Takav prirodni položaj usklađuje sile organizma s magnetskim poljem zemlje i nema štetnih smetnji koji ometaju san.

Važan element sna je i “pribor za spavanje”. Bitno je da ležaj bude udoban i da zadovoljava spavača. Ne treba zadovoljavati luksuzne prohteve nego prirodne potrebe, a kao što je važan oblik materije na kojoj spavamo, tako je važan i materijal. Ležajevi sa dosta gvožđa zrače i primaju zračenja, pa će kao takvi teško biti udobni i ugodni. Drvo kao prirodni materijal će najbolje zadovoljiti, kao i pokrivači i posteljina od prirodnih materijala.
Veštački materijali koji su izrazito naelektrizirani, pa čak i električni pokrivači, neće biti pogodni za dobar san. Naši “stari” nekad su spavali na slamaricama, a poznato je da je slama izvrstan neutralizator zračenja podzemnih voda ili delovanja Hartmanovog čvora. U današnje moderno vreme svako od nas mož da nabavi prostirku napravljenu od slame, koju često možemo često videti na plažama gde služe kao tanki ležajevi za sunčanje. Ukoliko sumnjate da imate loše mesto spavanja, odnosno da ste izloženi zračenju podzemnih voda, valjalo bi da ispod kreveta da stavite jedan takav slamnati ležaj.
Ukoliko se ujutru budite umorni, imate nemiran san, preznojavate se, u snu škrgućete zubima, ili nesvesno “bežite na drugi kraj kreveta, možda je vreme da promenite položaj vašeg ležaja. Ako vam to prostor omogućava, stavite krevet na drugi kraj sobe, jer ponekad je dovoljno pomaknuti krevet za pola metra pa da san bude bolji i kvalitetniji.

Najviše trpe živci

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 15:53:27 +0000

U ritmovima spavanja nisu važni samo ritmovi sunčevog dana, izlazak i zalazak, ali oni su važna odrednica. Na ljude deluju i brojna druga zračenja iz svemira i iz zemlje, i sve je to važno uskladiti sa svojim biološkim ritmovima. Uporedimo sa stanjem žedji: treba piti vodu, pravu vodu, u vreme postojanja žeđi. Dakle, u prirodno vreme budnosti, to je doba dana i svetla. Mi smo budni, delujemo, ali u doba odmora, odnosno noći, mi smo prirodno programirani za odmaranje. Takav odmor je prirodan odmor, on je potpun, delotvoran, pravi obnovitelj života. To znači da takav odmor deluje u pravo vreme na “unutrašnji sat” čoveka i na usklađivanje svih fizioloskih funkcija u organizmu.

Radi sna u pogrešno vreme najviše trpe živci. Senzorni aparat sa sluhom, vidom, ukusom brzinom i jasnoćom razmisljanja oštecuju se, a žlezde unutrašnjeg lučenja su druge žrtve koje nastavljaju daljnje rastrojavanje organizma. Bolesti civilizacije zapravo počinju na tom području, a zna se i da je čir na želucu i dvanaestercu posledica poremećenog načina života, jednostavno rečeno zbog preopterećenosti živaca.

San i spavanje valja prilagoditi brojnim uslovima. Važan je uslov prirodna hrana, bez štetnih dodataka i sve u umerenoj količini, a pre spavanja sasvim umerena količina hrane koju će organizam svariti tokom spavanja. Tvrda i teška hrana u većoj količini svojom težinom i sadržajem opterećuje želudac, a to kvari spavanje.

Ranoranioci su zdraviji!

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 15:53:06 +0000

Rezultati su pokazali da je za većinu ljudi najbolje vreme za spavanje u 18:45, i da im je dovoljno da spavaju do 23:20 sati, dok polazak na spavanje posle toga, oko 21 sat, zahteva spavanje do 04 sata ujutro, ali je odmorenost manja. Za sva spavanja koja počinju iza 21 sata čoveku je potrebno oko 7-8 sati dobrog sna da se oporavi, ali ipak ostaju znaci umora. Polazak na spavanje posle 23 sata znači trajno stanje neoporavljenosti i umora. Obrazloženje je položaj naše planete prema drugim svemirskim telima, dopiranje štetnih zrakova u vreme iza ponoci, do kada organizam mora da bude odmoren i ojačan kako bi im se mogao odupreti.
Naravno, bilo bi nasilje nad uobičajenim načinom života da pođemo na počinak u 19 sati, ali i ostati budan iza ponoći je nasilje koje nosi daljnje posledice. Oni koji polaze ranije na spavanje i održavaju taj ritam, daleko bolje snose tegobe i daleko su zdraviji od onih koji učestvuju u “noćnom životu”. San može da postane neugodan i štetan ako ga produžujemo iznad potreba organizma. Nasilno nastavljanje spavanja ujutro više škodi organizmu nego naporan posao. Ko se dobro naspavao treba da ustane i obavi sve higijenske radnje, a zatim da počne svoj radni dan.

Rano spavanje – lek za organizam

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 15:52:36 +0000

Radi ispravljanja poremećaja, neki su doktori došli na ideju da obolelog vrate u ritam života kakav je bio pre nastalih poremećaja. I tako se došlo do “povratka prirodi”. Pokazalo se da je dobro poćeti spavanje već u sumrak u razdoblju proleca i jeseni, odnosno ako se reguliše uz pomoć sata da to bude u 19 sati. Za zdrave ljude koji u to vrijeme počnu da spavaju, uz redovne uslove, dovoljno je 5 sati sna, nakon čega su sposobni za zdrav i pun život, sve radne i životne napore. Naravno, modernom čoveku je nezamislivo da spava tako rano, jer većina ljudi, naročito žene, završavaju kućne poslove koje nisu stigle da urade ranije jer su bile na radnom mestu. Međutim, kroz mnoga duga istraživanja i kontrolsanja rezultata, zaključeno je da samo ranim spavanjem možemo potpuno oporaviti nervnu iscrpljenost i umor. Dnevni se napori takvim načinom spavanja najlakše i najbrže svladavaju, a organizam oporavi.

Kritično popodne oko 16 sati

masha23 — Mon, 03 Dec 2007 15:51:36 +0000

Dan, kao celina od 24 sata i kao dve polovine dan i noć, ima svoja razdoblja. Granična su jutro i veče, najdublja ili najviša su u podne i ponoć. Tako dan ima svoje četvrtine koje sačinjavaju celinu. Brojnim proučavanjima ustanovljeno je da je najbolje vrijeme za spavanje u prvom delu noći, od sumraka do ponoći. Društveni život je skupljen negde u tom razdoblju, posle napornog radnog dana i malo odmora. U brojnim sanatorijumima leceni su ljudi narušenog zdravlja zbog poremećenosti življenja u odnosu na prirodne ritmove. Nije dovoljno poznato kakve sve sile djeluju na čoveka, ali statistički je dokazano da je vreme oko 16 sati kritično. U to se vreme pojavljuju brojne i nepredviđene tegobe, u to je vreme obično najviša temperatura obolelog, a podjednako se javlja i oko 4 sata ujutro. U to se doba najčešće rađa, pa i umire. Dakle, u tim razdobljima razvijaju se posebni procesi u organizmu.